Mraz, Segregacija, Prljav agregat, Korozija armatura, "Krvarenje betona", Spoj novog i starog betona

(Najčešće greške pri spravljanju i ugradnji betona)

Kako da izbegnete najčešće greške u spravljanju i izgradnji betona?

Šta je BETON?

Beton je materijal koji nastaje mešanjem cementa, agregata, vode i, eventualno aditiva, i koji dobija svoje osobine hidratacijom cementa. Na kvalitet ugrađenog betona utiče čitav niz faktora: - kvalitet sirovinskih komponenti upotrebljenih za izradu betona(cement,    voda, agregat, dodaci) - odnos učešća osnovnih sirovinskih komponenti - količina cementa, vode i agregata - odnos cementa i vode (vodocementni faktor) - kvalitet procesa izrade betona i nadzora nad proizvodnjom ( mešanje,    homogenost) - način negovanja betona u periodu očvršćavanja(vreme, temperatura,    vlažnost ambijenta)

Proizvodnja betona

Bеtоn је stаndаrdizоvаn prоizvоd: оd ulаznih kоmpоnеnti (cеmеnt, vоdа, аgrеgаt, hеmiјski dоdаci), prеkо ispitivаnjа оsоbinа u svеžеm i оčvrslоm stаnju, dо testiranja u sаmim kоnstrukciјаmа i ispitivаnја trајnоsti.

Jednostavna formulacija - mnogo mogućnosti

Kvalitet betona nа prvоm mеstu zаvisi оd оsоbinа i sаstаvа оsnоvnih kоmpоnеnti: cеmеntа, аgrеgаtа i hеmiјskih dоdаtаkа (ukоlikо sе kоristе), kао i njihоvоg mеđusоbnоg оdnоsа. Меđutim, mоrа sе vоditi rаčunа i о оstаlim еlеmеntimа bеtоnskih rаdоvа, а tо su: priprema oplate, spravljanje, transport, ugradnja i negovanje betona.. Kаkо bi sе zаdоvоljili оsnоvni kritеriјumi zа svаki bеtоn (trајnоst, еstеtikа, čvrstоćе, vоdоnеprоpusnоst), pri dеfinisаnju rеcеpturе zа bеtоn mоrајu sе uzеti u оbzir slеdеći pаrаmеtri: оsоbinе dоstupnih оsnоvnih kоmpоnеnti bеtоnа vrstа prојеktа i zаhtеvi zа bеtоn uticај оkоlinе nа grаdilištе vrеmеnski uslоvi prilikоm ugrаdnjе bеtоnа

Sastav betona

Cement Određuje kvalitet betona. Bitni su vrsta cementa (određuje trajnost) i  količina cementa (određuje čvrstoću i ugradljiivost). Agregat  utiče na ugradivost betona i čvrstoće Voda Neophodna za hidrataciju, određuje ugradljivost. Velika količina vode redukuje kvalitet betona Aditivi Dodaje se u količini do 5% mase cementa, utiče na jednu ili više karakteristika svežeg i/ili očvrslog betona

Beton je jedan od najkorišćenijih materijala na svetu. Svetska potrošnja betona iznosi 1m³ po glavi stanovnika.

Osnovno o betonu
Beton predstavlja građevinski materijal koji nastaje očvršćavanjem mešavine cementa, kao vezivnog materijala, sitnog i krupnog agregata i vode. Iako se materijal dobija relativno jednostavnim tehnološkim postupkom, više od 100 godina se u mnogim laboratorijama širom sveta intenzivno ispituje njegova struktura i istražuju mogućnosti za poboljšanje njegovih tehnoloških i tehničkih karakteristika.

Od cementa do betona
Cement je korišćen u drevnom Rimu ali je tek u devetnaestom veku otkriven idealni sastav. Kada je identifikovan, proces oblikovanja „cementnog betona” se brzo proširio. Pesak i šljunak se dodaju cementu i smesa se oblikuje da bi se dobila imitacija kamena i sečenog kamena.

Metalno ojačanje, ideja baštovana

1845. godine, Žozef-Lui Lambo (Joseph-Louis Lambot), „zvanični" izumitelj armiranog cementa, je koristio žicu i malter da napravi rezervoare i sadilice za pomorandže. 1867. godine, Žozef Monije (Joseph Monier) je predložio „sistem pokretnih cevi ili posuda od gvožđa i cementa, za upotrebu u hortikulturi". Tehnike armiranog betona su izučene nekoliko godina kasnije. 1892. godine, Fransoa Enebik (François Hennebique) je podneo patent zbog koga se smatra pronalazačem armiranog betona. Na Svetskoj izložbi 1900. godine nazvali su ga „najvažnijim izvođačem javnih radova od armiranog betona". Najzanimljiviji deo priče u proizvodnji betona je počeo u isto vreme kada i novi vek...

Materijal na svom terenu

Francuska vlada je 20. oktobra 1906. godine, zvanično odobrila upotrebu armiranog betona kao građevinskog materijala. Od 1897. godine, armirani beton i njegove tehnike su bile deo nastavnog plana u fracuskoj građevinskoj školi  Ecole des Ponts et Chaussées. Među budućim građevinskim inženjerima koji su pohađali te kurseve je bio Judžin Frejsine (Eugène Freyssinet), izumitelj prenapregnutog betona, koji je patentiran 1929. Posle drugog svetskog rata, povećana potražnja za stanogradnjom je podstakla razvoj prefabrikacije. Od 1950. do 1965. godine, broj stambenih jedinica izgrađenih u Francuskoj svake godine je porastao sa 50.000 na preko  550.000. Beton je došao na svoje!

Istorija u pokretu: stalne inovacije u betonu

Krajem 1980-ih su se pojavili betoni visokih performansi kao što su betoni ultra-visokih performansi, vlaknima ojačani betoni, samougrađujući betoni i samonivelišući betoni. Istorija betona prati istoriju Lafarge-a. Kao istraživački pionir u svom polju, Lafarge i dalje razvija inovacije koje dozoljavaju arhitektama da slobodno ispolje svoju kreativnost.

Ispitivanje betona

Kako treba graditi

Kako ne treba graditi

Beton je lak

Znam da je teško poverovati da je beton lak.
Verujte mi na reč - JESTE.
Zavisi samo sa koje strane ga posmatrate: kao predmet ili kao proizvod....
Kao predmet u školi je mnogo lakši nego kad se ugradjuje.
Ako ne verujete, pitajte nekog radnika na gradilištu.
Ako i dalje ne verujete, nadam se da će vas ovaj blog ipak naterati da poverujete....

Beti

Spravljanje betona

BETON Uputstvo za spravljanje betona Beton je mešavina cementa, agregata i vode koja je u svežem stanju obradiva. To je materijal koji na vazduhu i pod vodom trajno očvršćava. Uobičajen sastav svežeg betona je: 6% vazduh, 11% cement, 41% krupan agregat, 26% sitan agregat, 16% voda. Ključ za dobijanje čvrstog i trajnog betona: Pažljiv izbor, doziranje i mešanje materijala Pravilna priprema oplate Pravilna ugradnja Negovanje Spravljanje betona Beton se spravlja u mešalici. Mešati dovoljno dugo da se dobije homogena mešavina. Pri spravljanju betona, kod određivanja ukupne količine vode, treba uzeti u obzir i vlagu upotrebljenog agregata. Oplata Oplata mora biti čvrsta i ravna, a spojevi tako izvedeni da ne dozvole curenje cementne paste iz betona. Ugradnja betona Pri ugradnji betona voditi računa da slobodan pad ne bude veći od 1.5m da ne bi došlo do izdvajanja krupnog agregata iz cementne paste. Zbijanje svežeg betona Da bi očvrsli beton postigao zahtevanu čvrstoću i trajnost pri ugradnji mora biti dobro zbijen. Zbijanju betona se pristupa nakon unosa određene količine betona u oplatu. Završna obrada betoniranog elementa Sa završnom obradom početi kada sa površine nestane sloj vode koji se izdvojio kao rezultat zbijanja svežeg betona. Nega betona Da bi očvrsli beton dostigao željenu čvrstoću i trajnost, pored njegovog zbijanja, važnu ulogu ima i negovanje betona. Sa negom betona početi kada površina dovoljno očvrsne da se ne ošteti prilikom negovanja. Zaštita betona se uglavnom vrši polivanjem vodom, pokrivanjem vlažnim jutanim krpama i plastičnim folijama. Posebnu pažnju na negu treba obratiti kada se radovi izvode na niskim (t≤+5°C i visokim (t≥+30°C) temperaturama. Skidanje oplate Sa stubova, zidova i vertikalnih delova oplate greda: kada beton postigne 30% zahtevane čvrstoće (nakon 2 dana). Sa ploča i donjih delova oplate greda: kada beton postigne 70% zahtevane čvrstoće (nakon 7 dana). Betoniranje na niskim temperaturama (t≤+5ºC) Koristiti cemente viših klasa (42.5), cemente sa manje dodataka, kao i cemente sa visokim ranim čvrstoćama sa oznakom (R) – Beočin Profi. Upotrebljavati veće količine cementa i manje količine vode, posebno obratiti pažnju na negu betona. Betoniranje na visokim temperaturama (t≥+30ºC) Beton unet u oplatu mora biti raspoređen i zbijen u najkraćem mogućem roku. Preporučujemo izvođenje radova u kasnim popodnevnim satima ili noću. Sa negom betona početi odmah nakon završne obrade betona.